Uticaj muzike na vožnju - pozitivan ili negativan?

Uticaj muzike na vožnju - pozitivan ili negativan?

Većina nas se seća audio kaseta i vremena kada smo samostalno kreirali kompilacije omiljenih muzičkih numera kako bi nam vožnja bila prijatnija, bilo da vozimo po gradu ili jezdimo na otvorenom putu. Danas su kasete stvar prošlosti, ali užitak koji pruža slušanje muzike u kolima i želja da imamo što čistiji zvuk, bolje ozvučenje i mogućnost izbora muzike i muzičkih uređaja u automobilu su izraženiji nego ikada. Pojedina istraživanja čak ukazuju na podatak da 60% vozača veruje da ih slušanje muzike tokom vožnje čini srećnijim.

Od prvog komercijalno dostupnog radija za automobil koji je predstavljen na tržištu davne 1930. godine, rezervisanog za imućnije vlasnike četvorotočkaša, do digitalne revolucije i modernih audio uređaja koji strimuju radio stanice preko satelita i muziku direktno sa pametnih telefona, muzika i radio čine neizostavan deo svakodnevnog uživanja u vožnji.

Radio za automobil

Ono što iznenađuje jeste podatak da je čak i na zapadnim tržištima, klasičan AM/FM radio i dalje najpopularniji među vozačima, iako bismo očekivali da su se razvijenija tržišta okrenula više ka digitalnim i mobilnim audio sistemima. U prilog ovome govori istraživanje koje je prošle godine sproveo LOOP za potrebe organizacije Music Business Association na uzorku od 3.014 građana SAD-a. Istraživanje navodi da 75% ispitanika koji poseduju audio uređaj u automobilu zapravo najviše sluša radio, dok samo 38% kaže da muziku sluša sa CD-a. Putem interneta radio sluša svega 15% opšte populacije obuhvaćene istraživanjem, dok 18% koristi digitalne fajlove. Među mlađim vozačima, rezultati očekivano idu u korist digitalnih i mobilnih audio sistema (55%), što nam potvrđuje da budućnost slušanja muzike u automobilu ide upravo u tom smeru.

Radio u autu

Međutim, ma koliko tehnologija napredovala i ugođaj slušanja muzike i radija bio sve bolji i prijatniji, decenijama se postavlja pitanje koliko zapravo muzika utiče na bezbedno ponašanje u saobraćaju. Postoje brojna istraživanja na ovu temu, ali nijedno ne može sa sigurnošću da tvrdi da je taj uticaj pozitivan, niti negativan. Ono na šta svakako treba obratiti pažnju jesu različiti uslovi i okolnosti pod kojim se muzika sluša u automobilu, kao i njihov uticaj na opreznost u vožnji.

Tempo

Da li ste znali da ljudsko srce prati ritam muzike koju slušate? To znači da brže pesme (na primer 120 bitova u minuti) čine da Vaše srce brže kuca, a kao posledica se često javlja želja da vozite brže i agresivnije. Stručnjaci preporučuju da tokom vožnje slušate “mirnije”, laganije numere koje su usaglašene sa optimalnim brojem otkucaja srca (60 do 80 bitova u minuti), jer tada Vas muzika opušta. Ovo naročito može biti od koristi kada se nađete u gustom gradskom saobraćaju, jer u tom slučaju muzika pomaže da se izolujete od spoljašnje vreve i usredsredite se na vožnju. Svesni smo da će malo ko od nas proveravati tempo svake pesme, ali predlažemo da, kada ste kod kuće, poslušate nekoliko numera i oslušnete svoje telo - da li Vas odabrane numere čine opuštenijim i smirenijim, ili pak agresivnijim i impulsivnijim. One koje Vas čine opuštenijim i smirenijim su svakako pravi izbor i mogu da služe kao primer toga šta treba da se nađe na Vašoj kompilaciji.

Ritam muzike

Jačina zvuka

Jedna stvar oko koje su istraživanja saglasna, a praksa dokazuje, jeste da, bez obzira na vrstu muzike, glasna muzika u kolima može omesti vozača i produžiti vreme reagovanja. Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu Memorial u Njufaundlendu pokazuje da se pri jačini zvuka od 95 decibela (koliko proizvodi, na primer, jedna motorna kosilica za travu) vreme odlučivanja produžava za 20 odsto.

Scene iz nama omiljenih filmova u kojima glavni glumac “odvrne” muzičku numeru do maksimuma, pa čak i malo zaigra za volanom, ipak treba prepustiti holivudskim režiserima. Ovakve situacije sigurno vode greškama u vožnji i umanjuju mogućnost pravovremenog reagovanja u nepredviđenim situacijama.

Muzički žanrovi

Pojedina istraživanja pokušala su da pronađu vezu između muzičkog žanra i ponašanja u vožnji, a mi ćemo, radi primera, spomenuti samo pojedine. Dok su dabstep i hip-hop ocenjeni kao rizični u smislu da podstiču agresivniju vožnju, džez se dovodi u vezu sa bržom vožnjom, a pesme sa složenijim tekstovima i komplikovanijom kompozicijom, prema istraživanjima, odvlače pažnju. Kao najbezbednija za vožnju ocenjena je klasična muzika. Ukoliko klasična muzika nije Vaš prvi izbor (verujemo svakako nije vozačima u ovim krajevima), savetujemo da napravite sopstvenu kompilaciju mirnije i opuštajuće muzike. Važno je da Vas muzika koju slušate u automobilu ne dotiče emotivno, kako Vam ne bi odvlačila pažnju i skretala fokus sa puta.

Uzrast i nivo iskustva vozača

Ono što svakako treba uzeti u obzir jesu uzrast i nivo iskustva vozača. Poznato je da su mladi i manje iskusni vozači skloniji ka neopreznijoj vožnji i pravljenju grešaka, te njima svakako savetujemo da dodatno povedu računa i obrate pažnju na sve što im potencijalno može skretati pažnju, bilo da je u pitanju brža muzika, glasna muzika, menjanje pesama na plejlisti ili omiljena numera.

Vozaci

Ono što smo zasigurno svi primetili je da vozači profesionalci obično u svojim autoblima ili slušaju radio, ili je u pitanju neka prijatna kompilacija popularne muzike čiji se tonovi čuju tiho u pozadini. Kod mladih i neiskusnih vozača (što je posebno veliki problem) glasna i agresivna muzika često ide u kombinaciji sa bahatom vožnjom i prethodnim konzumiranjem alkohola, čije smo negativne posledice već toliko puta videli na našim putvima.

Jedno je važno - usredsredite se na put, a ne na muziku. Uloga muzike je da umanji stres, učini atmosferu prijatnijom i pomogne da se koncentrišete u vožniji, a ne da Vas ometa.

Nadamo se da su Vam ovi saveti bili korisni. Za sva pitanja, sugestije i komentare nam slobodno pišite.

Total i Elf kontakt

?? ?? ?? ??