Šta se dešava, kada konstantno vozite na rezervi?

Voznja na rezervi

 

Da li ste vi jedan od vozača koji se kocka s pokazivačem nivoa goriva igrajući na „žuto“? Ukoliko jeste, daleko od toga da ste usamljeni. Prema mnogobrojnim istraživanjima, koja su sprovedena, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, više od polovine vozača odlučuje se da dospe gorivo u svoj automobil tek po paljenju žute lampice na pokazivaču nivoa goriva, na instrument tabli, dok pojedini nastavljaju da voze s konstantno upaljenom lampicom.

Bilo da je u pitanju lenjost ili nerezonsko razmišljanje o načinu uštede novca, testiranje granica motora vašeg automobila na ovaj način nema srećan kraj i po pravilu se završava ili ostankom bez goriva, obično, u skladu sa starim dobrim Marfijem, na lokaciji na kojoj nema benzinske pumpe na vidiku (što je još i bezbolnija posledica), ili kvarom, čija popravka zahteva ozbiljan finansijski trošak od nekoliko stotina ili čak hiljada eura. Naravoučenije, vožnja automobila na rezervi definitivno je loša ideja, te smo, sa željom da vam ukažemo na potencijalne posledice, pripremili spisak istih.

1. Ostanak bez goriva

opasnost od voznje

 

Kao što smo već naglasili, prva opasnost od vožnje na rezervi jeste ostanak bez kapi goriva u rezervoaru. Veliki broj vozača pogrešno se oslanja na pretpostavku da, nakon što se lampica za gorivo upali, imaju još nekoliko desetina kilometara na raspolaganju. U čemu je onda problem?

Pre svega, pokazivači nivoa goriva, čak i u najmodernijim automobilima, ne predstavljaju u potpunosti precizne instrumente, jer se baziraju na relativno jednostavnoj tehnologiji, nivou tečnosti, koji je elektronski povezan s pokazivačem goriva ili putem metalnih traka i cevi. To objašnjava zašto nivo tečnosti u rezervoaru može da opadne ili poraste, kada je automobil pod nagibom.

Drugo, pokazivač nivoa goriva ne predstavlja uvek fiksan parametar i zavisi od brojnih faktora, kao što su način vožnje, koji može biti manje ili više ekonomičan, ili model automobila. Primera radi, Mercedes C klase može da pređe oko 74 km, nakon što se lampica za gorivo upali, dok će Vauxhall Astra ostati bez goriva nakon 42 km.

Ukoliko mislite da je ostanak na putu, bez benzinske pumpe u blizini, najveći izazov s kojim ćete se suočiti, u slučaju nestanka goriva, grešite. Tada „zabava“ zapravo tek počinje. Naime, prazan rezervoar može da prouzrokuje ozbiljnu štetu osiguračima, pumpama i ubrizgavačima u dizel motorima zbog toga što su oni prinuđeni da, usled nedostatka goriva, rade na vazduh umesto na bogatu masnu mešavinu dizela i lubrikanta. Na nekim tipovima dizel motora će se, u zavisnosti od pumpe koju korisite, u slučaju praznog rezervoara, vazduh nakupiti u njemu, te će sprečavati protok dosutog goriva od rezervoara do motora, što može dovesti do toga da vam automobil ne upali. U tom slučaju, sistem mora da prođe proceduru “ozračivanja” u servisu. Kod benzinskih motora, situacija je nešto bezazlenija, jer oni pak češće “progutaju” taj vazduh dok ne dođe gorivo, pri čemu je važno da akumulator ima dovoljan kapacitet da može da izanlasuje, kako bi dovukao gorivo.

2. Pregrevanje motora s električnom pumpom

pregrevanje motora

 

Gorivo prelazi put od rezervoara automobila do njegovog motora preko pumpe za gorivo. Nakon što sipate gorivo u rezervoar, ono kroz filter dospeva u pumpu i nastavlja svoj put kroz drugu okruglu pumpu, pre ngo što konačno stigne do motora, hladeći njegove bakarne namotaje. Kada auto ostane bez goriva, vazduh je taj koji hladi namotaje, usled čega dolazi do pregrevanja motora i topljenja namotaja. U narodu ćete ćesto čuti savet da “ne valja da pumpa radi na prazno”.

Osim toga što hladi motor, gorivo podmazuje njegove rotirajuće delove, sprečavajući na taj način prevremeno habanje.

3. Korozija sistema za ubrizgavanje goriva

Korozija sistema za ubrizgavanje goriva

 

Kada je rezervoar većim delom prazan, u njemu se, usled razlike u temperaturama, kondenzuje voda koja izaziva koroziju sistema za ubrizgavanje goriva, a konsekventno i probleme u radu motora. Najopasniji su prelazni vremenski periodi, kada se noćne temperature spuštaju ispod nule, a dnevne penju i preko 10 stepeni celzijusa. Ovo posebno štetno utiče na automobile s rezervoarima zapremine i od po 100 litara, koji se pretvaraju u prazne bačve, pune vodenog kondenzata.

Problem je još izraženiji kod starijih vozila, jer su njihovi rezervoari izrađeni od lima, za razliku od rezervoara modernih automobila, koji su napravljeni od plastike. Lim, usled gorenavedenog stanja, korodira, te se meša s gorivom, što vrlo često dovodi do kvara pumpe i zapušavanja vodova, zbog kojeg automobil, kada se vozi većim brzinama pri kojima se odvija povećan protok goriva kroz sistem ubrizgavanja, ume da stane u saobraćaju.

4. Zapušavanje filtera

Talog u rezervoaru

 

Zamislite da imate flašu pristojnog crnog vina...Talog koji ostane na dnu sigurno ne želite da popijete, zar ne? Ista stvar je i s automobilima.

Naime, talog je konstanta koja se dolivanjem goriva uvećava. Kada imamo pun rezervoar, koncentrat taloga je neznatan. Primera radi, na zapreminu od 50-60l goriva, količina taloga od oko 50 ml (što odgovara jednoj čašici za rakiju) neće napraviti problem. Međutim, kada spadnemo na 5l goriva, koncentrat je desetostruko veći, te je i mogućnost usisavanja taloga veća nego kada je rezervoar pun. Dakle, talog ne možemo izbeći, ali je koncentracija taloga manja pri većoj zapremini goriva, što onemogućava zapušavanje električne pumpe i benzinskog voda.

Kada je gorivo pri dnu, motor povlači talog s dna rezervoara koji začepljuje filtere i pumpu. Nakon što se ovo dogodi, vožnja automobila postaje sve teža, jer motor ne dobija dovoljno goriva.

Šta ukoliko ipak ostanete na rezervi?

Dakle, odlaganje dosipanja goriva, kada je ono pri dnu, koji god razlog da je u pitanju, može da se pretvori u krajnje neprijatno iskustvo, koje, pogađate, ima za posledicu (usluge šlep službe, popravka i zamena delova motora i automobila) neuporedivo veći trošak od onog koji bi sa sobom nosilo pravovremeno dosipanje goriva. Ukoliko se ipak dogodi da ostanete na rezervi, jer svi smo ljudi i, kao takvi, skloni smo povremenim propustima, pridržavajte se sledećih instrukcija:

  • Vozite ekonomično, brzinom od oko 64 do 80 kilometara na sat, tamo ge je dozvoljeno, naravno, i izbegavajte naglo kočenje i ubrzanje;
  • Pokušajte da vozite u brzini u kojoj se rad motora kreće između 2.000 i 3.000 obrtaja;
  • Isključite motor prilikom stajanja radi uštede goriva, ali samo ukoliko stajete na duže od jednog minuta, budući da je za startovanje automobila potrebno otprilike minut goriva s radom motora od 2.500 obrtaja.

Preporučujemo vam da pojavu kontrolne lampice, koja označava da ste ušli u rezervu, shvatite ozbiljno. Njena uloga je da nam skrene pažnju i upravo iz tog razloga ona treperi umesto da svetli konstantno.

Nadamo se da Vam je ovaj članak bio koristan. Za sva pitanja, nedoumice i predloge, budite slobodni da nas kontaktirate.

 

Total kontakt