Skip to content

Šta ako motor ne troši ulje?

U prethodnom temama koje se tiču potrošnje ulja, više puta je spomenuto da je odsustvo potrošnje između dve zamene samo mit. Ovom prilikom, naš stručni saradnik, dr Stevan Dimitrijević, obrazložiće zašto je to tako i šta se zapravo dešava kada nivo ulja na meraču ostaje isti.

Svaki motor sa unutrašnjim sagorevanjem troši manje ili više ulja, zavisno od konstrukcije. Neki motori troše velike količine ulja, na primer rotacioni (Vankel) motori, ali oni su retki na tržištu.

ISTORIJSKA UTEMELJENOST MITA O “NULTOJ POTROŠNJI”

Ako se gleda istorijski, motori su trošili sve manje ulja, toliko da je postalo potpuno nepotrebno dolivati ulje između dve zamene.

Šta ako motor ne troši ulje

 

Ovo se naročito odnosi na osamdesete godine prošlog veka kada su motori imali prosečnu potrošnju ulja ispod jednog grama po kWh, a mnogi od njih i manje od 0,5 g/kWh (g/kWh i g/h su merne jednice za potrošnju koje se često navode u stručnoj literaturi). Takva potrošnja je u uslovima pretežno gradske vožnje, uz vožnju regionalnim putevima mogla biti svega 50-tak (30-80) grama na 1.000 km. Za tadašnje intervale zamene koji su bili 5.000 do 10.000 km (tipično 7.500 km) to je bilo dovoljno malo da se kod mnogih vozila ulje ne mora dolivati. Ali, zbog greške u merenju nivoa i uopšte nepouzdanosti i nepreciznosti merenja “tačno u dl”, kao i nekih pojava koje maskiraju potrošnju to je dovodilo do prividne “nulte potrošnje” motornog ulja.

I dan danas, mnogi će vam se zakleti da im motor “ne troši NI KAP” što je jednostavno tipična pogrešna percepcija stvarnosti.

Faktori koji su dovodili do takvih (pogrešnih) zaključaka su najčešće bili:

  • nesagorelo gorivo u ulju (i po par %)
  • i kondenzat (voda) u ulju (često i do ceo %).

Ovo je nadoknađivalo potrošenih par dl ulja za kratak interval zamene, te je delovalo da nivo “nije (ni) mrdnuo” za svih par hiljada pređenih km.

Kao svaki mit, i ovaj je imao nekakvu osnovu, makar pogrešnu, na kojoj se temeljio, a svakako se duže održao u ruralnim zajednicama i nerazvijenim zemljama sa manje auto-puteva, gde su uslovi vožnje pogodovali manjoj potrošnji ulja. Primera radi, kratki izleti preko 100 km/h nisu isto što i višesatna vožnja auto-putem pri 120, 130 ili više km/h.

SAVREMENA VERZIJA MITA O “NULTOJ POTROŠNJI” 

Motori su u decenijama posle 80-tih trošili sve manje ulja, ali je smanjenje bilo sve manje progesivno. Sada je uobičajeno i samo 0,1-0,2 g/kWh ali ima i izuzetaka koji su po ovom kriterijumu iz raznih razloga daleko iznad toga.

Ipak, potreba za dolivanjem između dve zamene ulja se povećala zbog velikog produženja intervala zamene i to za nekoliko puta.

Šta ako motor ne troši ulje

 

U današnje vreme 15.000 km predstavlja minimalan interval zamene u normalnim uslovi vožnje, 20-30.000 km su najčešći a postoje i oni od 35-50.000 km (najčešće fleksibilni).

U proseku je normalno da se dolije litar ulja na “kraćim” intervalima kao što je obično 15.000 km, ili da za tim ni nema potrebe.

Kod dužih intervala, na primer 20.000 i više km, odnosno 350 rh motora ili više, je u proseku normalno doliti do 2 ili eventualno 3 litara, u svakom slučaju negde do polovine ulja koje staje u karter.

Moderno izdanje “nulte potrošnje” je obično sledeći primer: predviđena je zamena ulja na 20 ili 30 hiljada km, a ono se menja na 10 ili 15 hiljada km. Vozi se lagano, maksimalno se štedi gorivo, a vozi se većim delom u gradskim sredinama, ali obično bez gužvi, ili prigradskim uslovima i to više magistralnim putevima. Često se motor i ne zagreje pa ima i dosta kondenzata, a i ulje manje isparava. Ukupna potrošnja bude od 0,5-1 litar, te se uz sve ostalo gore nabrojano obično i ne primećuje.

TIPIČNI SLUČAJEVI PRIVREMENOG PORASTA POTROŠNJE ULJA

Zanimljivo je napomenuti dva tipična slučaja kada se može očekivati povećanje potrošnje ulja koje je u oba slučajeva privremenog karaktera, a uzorci su slični onima koji dovode do tzv. “nulte potrošnje ulja”.

Šta ako motor ne troši ulje

 

Prelazak sa ulja nižeg kvaliteta na ulje višeg kvaliteta

Ovo je tipično za prelazak sa polusintetičkog ulja na sintetičko. Posledično je i viskozna gradacija niža, makar je W oznaka takva. Vremenom se stvaraju talozi u motoru, naročito kod mineralnih ulja i/ili neredovne zamene i neka vrsta veštačkog zaptivanja, jer su naslage u komori za sagorevanje na klipovima i klipnim prstenovima.

Kvalitetnije i detergentima bogatije sintetičko ulje će postepeno njih da rastvara i disperguje, dovodi do bolje, tačnije do normalne cirkulacije ulja, ali ponekad i do povećane potrošnje, budući da više ulja završi u cilindru.

Najčešće se pri drugoj ili najkasnije trećoj zameni potrošnja ulja stabilizuje i vraća na normalan nivo.

Naravno, zbog samih taloga i slabije cirkulacije u pojedinim delovima potrošnja ulja sa mineralnim može biti i manja od “normalne” za motor, što vozači najčešće smatraju prednošću ali istina je potpuno suprotna tome.

Ovo je ujedno i slučaj kada treba reći – bolje je da motor troši ulje (u maloj količini) nego da ga uopšte NE troši (prividno “nulta potrošnja”), jer je tada podmazivanje lošije.

Zanimljivo je da zbog ovoga mnogi odustanu od prelaska na kvalitetnije sintetičko ulje, i spremni su da se “klade u život” da “ta sintetika ništa ne valja za starije motore”. Sintetička ulja sama po sebi ne povećavaju potrošnju ulja i ne utiču negativno na zaptivke (što je takođe uvreženo mišljenje, ali, naravno, pogrešno) i mogu se koristiti i kod starijih motora u poodmakloj fazi životnog ciklusa. Naravno, u tom slučaju sintetička ulja se posebno NE isplate, ali daleko od toga da su loša za motor.

Duži period vožnje u gradskim uslovima

Posle dužeg perioda vožnje u gradskim uslovima, naročito zimi, u karteru se skuplja nesagorelo gorivo i voda (kondenzat). Ako se posle toga napravi jedna duža vožnja van grada i to naročito ako je to auto-put te uz maksimalnu dovozljenu brzinu u toku par sati, često se desi enormna potrošnja ulja!

Doduše to nije samo ulje već gorivo ispari kao i voda, pa je par dl deo koji nije mazivo. Ipak, i samo ulje se potroši u velikoj količini, obično na granici dozvoljenog, a često i daleko preko toga.

Po završetku puta je dobro proveriti nivo ulja, te ako je na minimumu ili ispod njega, treba doliti potrebnu količinu ulja. Kasnijom vožnjom stvari se “normalizuju”.

Ponekad, ako je ulje zbog zimskih uslova u gradskoj vožnji bilo degradirano, neophodno je ulje i zameniti ako je potrošnja i posle dolivanja visoka. Posle zamene ulja i filtera potrošnja ulja se vraća u normalu.

POTROŠNJA ULJA U ZAVISNOSTI OD STAROSTI MOTORA

Normalno je da novi automobili, osim u periodu razrade motora, troše manje ulja (npr. u prvih 100 hiljada km) a posle naravno, više.

Jednostavno, ma koliko malo i u granicama tolerancije, delovi motora se neminovno troše (habaju), a i zaptivke često popuštaju. Kod zaptivki se najpre javljaju kapilarne pukotine pa se posledice ni ne vide, a kasnije se ovaj problem ispoljava u vidu masne fleke ispod motora automobila koji miruje. 

Zaključak

Ako Vaš motor troši malo ulja – to je o.k. ali ne očekujte da “ne potroši ni kap” jer je to jednostavno nemoguće.

Leti je potrošnja ulja nešto veća zbog većeg isparavanja ulja.

Ako često vozite auto-putem ili planinskim putevima, pri većim naporima motora, normalna je veća potrošnja ulja.

Ako je potrošnja ulja ustaljena i umerena, to je posredni dokaz da je motor u dobrom stanju. Svako odstupanje od toga, na primer veća ili iznenadna “nulta potrošnja”, je razlog da odete u servis, najbolje ovlašćeni za vaše vozilo, da bi se utvrdio razlog.

Nadamo se da vam je ovaj članak koji je Total tim pripremio u saradnji sa dr Stevanom Dimitrijevićem bio koristan. OBAVEZNO pogledajte još zanimljivih i korisnih sadržaja koje vam preporučujemo, a za sva pitanja, nedoumice i predloge, budite slobodni da nas kontaktirate.